Pretraga
Prikaz 1297–1320 od 2009 rezultataSorted by latest
RUĐIN / OČEVI I DECA
Ivan Turgenjev
Laguna
Tvorac ruskog modernog romana Vi plemići niste u stanju dopreti dalje od blagorodne smernosti i blagorodnog gneva, a to su ludorije. Vi, na primer, mislite da ste postigli vrhunac ljudskog savršenstva kada ne bijete svoju čeljad; ali mi baš hoćemo da se bijemo i bijemo.
Prvi roman Ivana Turgenjeva Ruđin (1856) kao i njegov najvažniji i najpoznatiji roman Očevi i deca (1862) uverljivo prikazuju tadašnje rusko seljaštvo i mladu inteligenciju koja želi da zemlju uvede u novo doba.
Glavni junak istoimenog romana, Ruđin je elokventan mladić pun novih ideja koji po dolasku u rusku provinciju postaje predmet divljenja. Kada se sazna da nije u stanju da uskladi reči i dela, on će morati da ode. Iskljupljenje će pronaći na pariskim barikadama 1848, postavši tako prvi junak revolucionar u istoriji ruske proze.
Jevgenij Bazarov, protagonista romana Očevi i deca, darovit je, nestrpljiv i zajedljiv mladić koji ne priznaje autoritete. Prvi nihilista u svetskoj književnosti i najupečatljiviji lik velikog ruskog pisca, Bazarov će postati simbol mladalačkog radikalizma i promena koje će uslediti.
Ivan Turgenjev je bio jedan od vodećih pisaca XIX veka, ali i jedan od najzaslužnijih ruskih pisaca za širenje ruske književnosti ka Zapadu, zavredivši priznanje savremenika poput Flobera, Mopasana i Henrija Džejmsa.
POSLEDNJA ŠIBICA
Mari Varej
Laguna
Bestseler prodat u milion primeraka.
Od autorke romana Leto kad je nestala Sara Leroj.
Više od dvadeset godina Abigael boravi u jednom samostanu u Burgonji. Njen prethodni život? Uglavnom ga je zaboravila. Čak ne uspeva ni da se seti događaja koji je preokrenuo njenu sudbinu i primorao je da se povuče iz sveta. Izdaleka prati život svog starijeg brata Gabrijela, čija briljantna karijera umetnika i pesnička mašta dobijaju velike pohvale kritike.
Ali kada on upozna Zoe i podlegne njenim čarima, Abigael ne može a da se ne zabrine, jer samo ona zna ko je njen brat zapravo...
Uzbudljiv, izvanredno konstruisan roman sa nepredvidivim i potresnim završetkom.
„Mari Varej nudi priču čvrsto ukorenjenu u stvarnosti, s pravom dozom napetosti koja iznenađuje čitaoca. Snažan roman koji dugo ostaje u sećanju. Čitaoca prožimaju različite emocije: smeh, strah, suze – sve je tu.“ – 20 Minutes
„Dirljiva knjiga, ponekad teška, ali neophodna i puna nade! Teško je oprostiti se od ovih junaka nakon što upadnemo u vrtlog njihovih života.“
– leslibraires.ca „Pod maskom ʼlakogʼ romana, Poslednja šibica razbija klišee, a klupko intrige se polako razmotava ka neočekivanom završnom preokretu. Autorka se poigrava, uznemirava čitaoca, razvija napetu priču koja se čita u jednom dahu.“
– mademoisellelit.com
PORTRET JEDNE DAME
Henri Džejms
Laguna
Klasik modernog doba Naravno, među svojim mnogim teorijama, mlada devojka je imala i čitavu kolekciju pogleda na problem braka. A jedno od prvih na toj listi bilo je njeno shvatanje da je vulgarno misliti previše o tome. Ona se iskreno molila bogu da bude pošteđena opasnosti da je ophrva takva misao. Smatrala je da žena, ako nije baš sasvim ništavna, treba da bude u stanju da živi život sama za sebe i da je sasvim moguće biti srećan bez društva jedne, manje ili više, neotesane ličnosti drugog pola.
Inteligentna, lepa i živahna, nezavisnog duha, Izabel Arčer oduševljava elitno njujorško društvo. Na poziv tetke iz Evrope odlazi kod nje u posetu kako bi „pronašla sebe“ i umakla upornim prosiocima. Tokom boravka u Evropi Izabel će iznenada postati bogata naslednica i meta dvoje manipulatora. Udaje se za Gilberta Ozmonda, a potom otkriva da je upala u klopku egoističnog despota. Okovana stegama bračnog života, Izabel će tražiti način da očuva svoju slobodu u skladu sa sopstvenim ubeđenjima.
Različite tačke gledišta – pogledi drugih junaka na Izabelu Arčer – upotpunjuju čitaočev utisak o glavnoj junakinji. Henri Džejms je ovim postupkom napravio zaokret u klasičnom obrascu toka radnje i pokrenuo razvoj psihološkog romana.
„ Portret jedne dame nas izuzetno uspešno upoznaje sa nekim ko je previše dobar za ovaj svet.“ – Rebeka Vest
„Džejmsovo remek-delo je mnogim čitaocima njegov omiljeni roman. Ključna tačka njegovog stvaralaštva. Od tog trenutka postao je poznat i ugledan, priznat kao majstor u prikazivanju unutrašnjeg života junaka, njihovih kulturoloških uvida, humora, suptilnosti i dubine.“ – Guardian
„Roman o ženi koja ima slobodu da ostvari svoje najdublje težnje.“ – Publishers Weekly
PONOĆNO SUNCE
Ju Nesbe
Laguna
„Novi roman kralja skandinavskog noara ima samo jednu manu – prebrzo se pročita.“
South China Morning Post S kratkim romanima Krv na snegu i Ponoćno sunce, Ju Nesbe se oprobao u novom kriminalističkom žanru koji su odličano prihvatili i kritičari i čitalaci.
U avgustu 1977. Jun Hansen, dobroćudni i miroljubivi hipik, izlazi iz autobusa u selu Kosund na Finmarčkoj visoravni. Teško da je mogao pobeći severnije od prestonice i dalje od svog građanskog porekla. Jun je svojevremeno prodavao hašiš da bi prikupio novac za lečenje ćerke Ane od leukemije, ali sve se otelo kontroli kada je Ribar – kralj tržišta narkoticima u Oslu – zaključio da je za smrt jednog njegovog plaćenog ubice kriv upravo Jun. Jun dobija ponudu da postane novi Ribarov overivač. Međutim, Jun nije sposoban da ubija i zato beži. Laponcima u Finmarku se predstavlja kao Ulf, putnik koji je došao u lov na ptice. Ulf upoznaje lokalno stanovništvo i ubrzo se upetlja u intrige oko Lee, udate za Huga, ribara iz moćne porodice koji je nestao na pučini. Jun će se sa pozajmljenom puškom uputiti u lovačku kolibu na visoravnii počinje lov na čoveka koji se predstavlja kao Ulf. Ribar i njegovi ljudi su mu za petama.
„Izvrstan roman. Uz besprekoran zaplet i savršen tempo, ova na mahove urnebesna u svom crnom humoru, a na mahove smrtno ozbiljna knjiga kojoj ne manjka ni skandinavske sete, vodi ka zadovoljavajućem i neočekivano dirljivom završetku.“
Publishers Weekly „Ju Nesbe je na svom terenu dok nam majstorski kazuje priču o mladiću koji pokušava da pobegne od posledica zločina i koji se suočava sa teškim pitanjima o ljubavi, veri i životu.“
Washington Post „Snažna priča o ličnom porazu, očajanju i spasenju, o tome kako se možete izgubiti u divljini – i tamo ponovo pronaći sebe.“
New York Times
POLICIJA
Ju Nesbe
Laguna
Povratak Harija Hulea.
U jednoj bolnici leži teško povređen čovek u komi. Njegova soba je pod stalnim policijskim nadzorom i niko ne zna kako se zove taj tajanstveni pacijent. Istovremeno se na mestima starih, nerasvetljenih zločina pojavljuju tela ubijenih policajaca. Nadležni nemaju nikakav trag, a povrh svega nedostaje im najbolji istražitelj ubistava kog su imali.
Godinama je Hari Hule bio srce svake veće istrage u Oslu. Njegova posvećenost i lucidnost spasli su život mnogima. Ali sada Hari ne može da sačuva nikog od tog zla. A ponajmanje samog sebe.
Pacijent u bolnici počinje da se budi...
„ Policija će osujetiti svaki čitaočev pokušaj da spava ili radi bilo šta drugo dok ne stigne do zadnje korice.“
Daily Telegraph „Deseti Nesbeov roman o čoveku kog smo poslednji put ostavili izrešetanog na podu, remek-delo je umeća manipulacije i nateraće vas da listate stranice kao nikad dosad. Da, zaista tako mislim.“ Ane Merete K. Prinos, Aftenposten „Ovom knjigom Nesbe dokazuje da ne postoji dovoljno visoka ocena kritike, kao i da se žanr kriminalističkog romana uvek može podići na viši nivo, kako u književnom smislu, tako i u pogledu inovativnog, uzvišenog, uzbudljivog i neočekivanog zapleta.“
VG „U mračnom svetu skandinavskog kriminalističkog žanra malo šta je mračnije i napetije od serijala o Hariju Huleu, a ovaj nastup norveškog detektiva ujedno je i najbolji dosad.“
Sunday Mirror
POGLEDAJ ŠTO JE MAČKA DONIJELA
Ante To
Laguna
„Kad u američkim filmovima u prostoriju uđe neželjeni posjetitelj, gotovo uvijek netko kaže: Look what the cat dragged in. Nemaju mačke obzira, donijet će nam pred noge baš ono što ne bismo rado vidjeli, a upravo to se, i bez mačaka, događa junacima ovih Tomićevih priča. Od obližnjeg supermarketa i stanova u našem susjedstvu, preko Baranje i mjestašaca poput Duduka ili Smiljeva, pa sve do malenog naselja u blizini Vudstoka, Ante Tomić majstorski fabulira sudbine dovoljno nestvarne da postanu predložak za književnost, a opet dovoljno stvarne da djeluju zastrašujuće. Od te pogubne stvarnosti Ante Tomić spašava nas svojim punokrvnim humorom, kao da nam se njime u svoje ime ispričava što je svijet katkad toliko odvratan.“ Marina Vujčić „Nigdje takve i tolike tuge i melanholije kao kod Čarlija Čaplina. U prirodi je svake dobre komedije da bude na rubu suza. Pogotovo u našem, produženom dvadesetom vijeku. Ante Tomić pisac je tog vijeka. U jednoj priči neki naš čovjek kupi kuću u selu iz kojeg su protjerani Srbi, i iste mu noći u san dođe glas: Zašto si me ubio, Milutine?
U drugoj priči Bog, koji inače živi na sedmom katu oronule socijalističke zgrade, od ljudi konačno digne ruke, uz zaključak: Ionako sam oduvijek više volio vjeverice.
Čovjeku bi srce prepuklo od tuge da nije tako smiješno. Zato je Tomić veliki pisac, zato su njegove priče za sve ljude koji razumiju njegov jezik.“ Miljenko Jergović
-10%
PETA GORA (meki uvez)
Paulo Koeljo
Laguna
Bestseler autor čije su knjige prodate u više od 320 miliona primeraka
Postoje trenuci kad se silne nedaće obruše na naš život, i ne možemo da ih izbegnemo. Ali i za njih postoji neki razlog. Tek kada ih prevaziđemo, uviđamo zbog čega su naišle.
Zadivljujući roman u duhu slavnog Alhemičara, Peta gora je jedno od Koeljovih književnih vrhunaca: dirljiva ispovest čoveka suočenog sa duhovnim iskušenjem koje će ga navesti da pobedi svoje sumnje i frustracije.
U romanu Peta gora Paulo Koeljo nas vodi u deveti vek pre nove ere, na nemirni Bliski istok, gde prorok Ilija pokušava da očuva svoju veru u svetu stalnih previranja, tiranske vlasti i paganskih bogova.
Ilijina priča je lekcija o istrajnosti, podvig nade i putovanje koje se ne zaboravlja.
Inspirisan događajem koji je zauvek promenio Koeljov život, Peta gora je svedočanstvo o istini da životne tragedije ne treba posmatrati kao kaznu, već kao izazov zaa duh. Napisan snažno i graciozno, roman je bezvremena priča iz prošlosti koja snažno odjekuje i danas.
„Čitaoci će uživati u Koeljovoj fascinantnoj obradi biblijske priče o proroku Iliji kao da je reč o modernom romanu.“
– Library Journal
„U Petoj gori Koeljo otkriva tajne istinske potrage — prevazilaženje ograničenja prošlosti, oslobađanje od krutih navika i praktikovanje nemogućeg sa entuzijazmom i žarom.“
– Spirituality and Practice
-10%
OSTRVO USNULE ŽENE
Arturo
Laguna
Roman o moru, ljubavi i avanturama na Egeju u doba Španskog građanskog rata.
„Arturo Peres-Reverte je najbesprekorniji romanopisac savremene španske književnosti.“ – El País
April 1937. Dok u Španiji besni građanski rat, kapetan Migel Hordan Kirijazis dobija tajni zadatak da potapa ruske brodove koji prevoze vojnu pomoć Republici. U bazi operacije, na malom ostrvu u Egejskom moru, život španskog kapetana ukrstiće se sa životima vlasnika ostrva, barona Kateliosa i njegove zavodljive supruge, koja očajnički traži beg od svoje sudbine.
Peres-Reverte tako tka priču o mračnom ljubavnom trouglu, koja nezaustavljivo vodi ka fatalnom završetku, obavijenom sukobljenim strastima, sa ratnim događajima u pozadini. Tu su i dva špijuna u Istanbulu, jedan nacionalista i jedan republikanac, koji održavaju prijateljski odnos uprkos tome što pripadaju suprotnim stranama.
U zadivljujućem pejzažu grčkog ostrva, pred nama se upliće i raspliće klupko sudbine, kao eho mitološke priče o Odiseju.
„Kreativna faza kroz koju Arturo Peres-Reverte prolazi u ovom romanu dostojna je divljenja.“ – La Vanguardia
„Dopada mi se Peres-Reverte, podseća me na Dimu i Salgarija.“ – Umberto Eko
„Peres-Reverte zna kako da zadrži čitalačku pažnju.“ – New York Times Book Review
OPASNE VEZE
Pjer Šoderlo de Laklo
Laguna
ODELJAK NAPOMENE MOŽETE DA PRONAĐETE OVDE Najslavniji roman u pismima čija sadržina izaziva kontroverze Objavljen samo nekoliko godina pre Francuske revolucije, Lakloov roman prikazuje moralne i emocionalne izopačenosti dekadentnog društva. Bivši ljubavnici, a sada saradnici, partneri i prijatelji, markiza De Mertej i vikont De Valmon upuštaju se u sofisticiranu igru zavođenja i manipulacije kako bi se zabavili. Markiza izaziva Valmona da zavede nevinu Sesiliju de Volanž, dok je on istovremeno zaokupljen osvajanjem jedne vrle udate žene, predsednikovice De Turvel. Tokom igara sa svojim žrtvama, njih dvoje će strogo paziti da očuvaju ugled u društvu. Međutim, posledice njihovih poteza biće daleko ozbiljnije, pa i smrtonosnije nego što su igrači to mogli da predvide.
Ovaj čuveni roman je odmah po objavljivanju doživeo šesnaest piratskih izdanja zbog velikog interesovanja čitalaca, a od 1959. godine često je adaptiran za film, televiziju, pozorište, balet i druge medije. Markizu De Mertej igrale su Žana Moro, Glen Klouz, Katrin Denev, a Valmona Žerar Filip, Džon Malkovič, Rupert Everet, a siže je uspešno presađivan i van evropskog kulturnog kruga – u Koreju 1700-ih, Brazil 1920-ih ili savremeni Šangaj.
„Ova knjiga, ako izgori, može da gori samo kao led.“ – Šarl Bodler
„Demijurzi su sišli sa Olimpa mudrosti da bi prevarili smrtnike.
Opasne veze su, ukratko, mitologija volje.“ – Andre Malro
„Ono što čini Opasne veze potentnim štivom i posle dvesta godina nisu opisi seksa koliko katalog manipulacija i korupcije. Čitavo društvo toliko je utemeljeno na laži da priznanje emocionalne istine deluje kao prevratnički čin.“ – The New York Book Review
-10%
OKLOPNO SRCE
Ju Nesbe
Laguna
„Nesbe je neprikosnoven u žanru. Ovo je najbolji krimić ne samo u Norveškoj već možda i na svetu.“
Dagbladet Čovek zakopan u snegu ne može da pomeri pluća od strašnog pritiska na grudni koš. To stanje naziva se oklopno srce. U takvom stanju imaš samo još četiri minuta života.
Dve žene pronađene su mrtve u Oslu. Obe žrtve su se udavile u sopstvenoj krvi. Policiju zbunjuju ubodne rane u njihovim ustima jer su nanete iznutra.
Odeljenje za krvne delikte šalje Kaju Sulnes u Hongkong. Njen zadatak je da uđe u trag jedinom norveškom stručnjaku za serijske ubice, ali taj policajac sklon alkoholu krije se negde u milionskom gradu od utvara iz nekadašnjih istraga, sećanja na ženu koju voli i uterivača dugova. A ime mu je Hari Hule.
U međuvremenu, broj žrtava raste i Hari se nevoljno priključuje istrazi. Misteriozno oružje kojem su žrtve ubijene vodi ga u srce tame – Belgijski Kongo, a saznanja o žrtvama u jedan planinski dom na snežnim visoravnima Norveške...
„Nesbe naoko vrlo lako prizove teskobni zamor od života koji se tako lepo uklapa u tradiciju noara. Ali njegovo umeće ogleda se i u tome što nas iz te sumorne atmosfere povremeno uzdigne kombinacijom nepatvorenog užasa i lepote od koje zastaje dah. I upravo to izdvaja Nesbea u odnosu na druge nordijske autore u ovom žanru.“
Richmond Times-Dispatch „Još jedan vrhunski krimić... jezički vatromet, pun uranjanja u dubine psihe, egzistencijalnog besa, napetih obrta i oštroumno osmišljenog toka radnje.“
Aftenposten „Roman donosi istinska zadovoljstva, tri neverovatna obrta i poslednjih 150 stranica koje prolete dok trepnete.“
USA Today „U Nesbeovim kriminalističkim pričama univerzum jednog zločina postaje čovekov univerzum.“
Jilandsposten
O JEDNOJ SESTRI
Markus Jarl
Laguna
Autor romana Plava je bila tvoja boja „Zadivljujuća priča o sestrinstvu. Roman koji će vas preplaviti osećanjima.“ – Dagbladet
Julija Berjman trči od neonatalnog odeljenja do porođajne sale nekoliko puta dnevno. Alarm u njenom džepu znači da novorođenčetu treba njena pomoć. Možda beba nema puls, možda ne diše. Možda ni jedno ni drugo, ali ona svakako uvek hita u sobu sa bebama. Ali jednog dana će Julija izgubiti dah.
Njena starija sestra Liv živi sa suprugom Henrikom i njihovo dvoje dece u vili na ostrvu Ingare. Julija je smeštena u skučenom dvosobnom stanu u kojem svake druge nedelje sa njom živi njen četvorogodišnji sin. Ona žonglira između svakodnevnog života, odlazaka u vrtić i odgovornog posla. Istovremeno pokušava da se nosi sa bivšim mužem koji namerava da joj uništi život.
Kada bi Julija mogla makar da se poveri sestri s kojom odavno nije bliska. I obe znaju zašto. A onda će je stvarnost naterati da bira hoće li ostati medicinska sestra ili mlađa sestra. Medicinska zakletva je obavezuje na nešto što se kosi s njenom obavezom prema udaljenoj, ali i dalje voljenoj sestri.
Šta ako biste čuvali najveću tajnu koju ne smete da odate čak ni najbližoj osobi koja zaslužuje istinu? Ili nekome ko bi trebalo da vam je najbliži?
O jednoj sestri je dramatičan roman o ljubavi i mržnji, napetoj vezi između sestara i kobnim posledicama tajni.
„Jarl veoma umešno hvata sve nijanse osećanja koje nam pokazuju koliko ljubav, strah i stid mogu biti bliski.“ – BTJ
NOŽ
Vuk Drašković
Laguna
Kultni roman o zločinu i praštanju, zabranjen pre 40 godina zbog „širenja nacionalne mržnje“.
Progovarajući prvi put posle II svetskog rata bez ideoloških predznaka o zločinima četnika i muslimana i o paradoksima zajedničkog života pripadnika različitih nacija i vera u posleratnoj Jugoslaviji, Vuk Drašković izneće u svom romanu uzbudljivu priču o krizi identiteta, uz tezu, u vreme raspirivanja nacionalizama posle Titove smrti, da puko rođenje ne određuje čovekovu sudbinu i ne priprema ga za kasnija opredeljenja u životu, niti za pripadnost nekoj veri ili naciji, nego to zavisi od vaspitanja i okoline u kojoj se čovek formira.
Posle pokolja u jednom hercegovačkom selu 1942, muslimani otimaju jedino preživelo srpsko dete, koje će kasnije vaspitavati kao muslimansko, dok u istom selu uskoro usledi i četnički pogrom nad muslimanima, koji preživi jedno muslimansko dete za koje četnici misle da je srpsko… Sudbina ova dva dečaka raspetljaće se nekoliko decenija kasnije, kada će se otkriti istina o njihovom poreklu.
Draškovićev predgovor ovom izdanju „Nožem na Nož “, poput kakvog dramatičnog trilera, iznosi priču o napadima na pisca po objavljivanju prvog izdanja i životu samog romana posle zabrane, ali i stvarnih ljudi koji su doživeli sudbinu njegovih junaka.
NORTENGERSKA OPATIJA
Džejn Ostin
Laguna
Zabavno i dirljivo svedočanstvo o moći imaginacije.
Niko ko je imao prilike da vidi Ketrin Morlend u njenom detinjstvu, ne bi pomislio da se rodila da bude junakinja. Njene životne prilike, narav njenog oca i majke, njen vlastiti karakter i talenat, sve to skupa bilo je podjednako protiv nje.
Sedamnaestogodišnja Ketrin, ćerka seoskog paroha, u društvu otmene gospođe Alen upoznaje fino društvo u Batu i otkriva život izvan korica gotskih romana koje neizmerno voli da čita. Tu se upoznaje i zaljubljuje u Henrija Tilnija, koji je poziva da poseti njegovo porodično imanje, opatiju Nortenger. Kao ljubiteljku romana, Ketrin će fascinirati mračna atmosfera i razbuktati njenu maštu. Da li porodica krije strašnu tajnu u elegantnim odajama opatije? Može li da veruje Henriju ili je on deo zle zavere? Ketrin pronalazi strašne predznake u najprozaičnijim događajima, sve dok joj Henri ne ukaže na opasnosti mešanja života i umetnosti.
Dok se Henri Tilni i Džon Torp bore za njenu naklonost, a njena prijateljica Izabela ispoljava pretvoran karakter, Ketrin mora da nauči šta su istinsko prijateljstvo i ljubav.
Od svih romana Džejn Ostin Nortengerska opatija najsnažnije podseća čitaoca na to koliko je čitanje važno za naše poimanje sveta i razumevanje međuljudskih odnosa.
„Istančana osećanja i opisi svakodnevnog života nešto su najdivnije što sam prepoznao u talentu gospođice Ostin.“ – Valter Skot
„Džejn Ostin je genijalna, a Nortengerska opatija zavređuje veliku pažnju.“ – Martin Ejmis
„Tvorac engleskog romana je Džejn Ostin, i prava istorija književnosti počinje od nje.“ – Sali Runi
-10%
NIŠTA NAS NE SMIJE IZNENADITI
Ante Tom
Laguna
Kultni roman po kojem je snimljen film Rajka Grlića Karaula „U romanu Ante Tomića glavni je junak mladi splitski liječnik Siniša Siriščević, koji 1985. ’guli’ zadnje mjesece u vojsci, u karauli na albanskoj granici. Jedan od načina na koji se brani od besmisla, slušanje je punk-rocka, a tu sklonost dijeli i sa svojim buntovnim prijateljem, beogradskim taksistom Ljubom Vrapčetom. Vojnici su svojevrsni zarobljenici karaule, ali tajanstvena bolest poručnika Imrea Nađa Siniši odjednom otkriva neočekivane mogućnosti izlaska u grad, pa i upoznavanja poručnikove žene Mirjane, koja mu ubrzo postaje ljubavnica... Ova duhovita proza iz JNA, s nizom likova kojima ćemo se grohotom smijati, plastično nam ocrtava sirovost, ali i male gušte koje su sposobniji vojnici mogli proživjeti u najdosadnijih godinu dana u životu, a na širem planu dekadenciju i depresiju posljednje jugoslavenske petoljetke.“ – Milana Vuković Runjić
„Ostajući po strani od ’velike istorije’ – osim ukoliko ironičnim znakom njenog prisustva ne shvatimo zapetljancije oko Štafete mladosti za voljenog, mada već uveliko preminulog druga Tita, te lukavo smišljenog Vrapčetovog ritualnog pešačenja na Titov grob! – Tomić ispreda ljubavnu priču, mentalitetsku skasku i zavodljivo pseudoautobiografski roman, nagorak koliko i duhovit, ali bez tragova suvišne vickastosti i ’ačenja’.“ – Teofil Pančić
NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA POSTOJANJA
Milan
Laguna
„Besramno pronicljivo. Razgaljujuće subverzivno i duhovito.“ – Independent
Koja osobina – težina ili lakoća – više odgovara ljudskoj egzistenciji? I gde se ozbiljnost završava da bi ustupila mesto neozbiljnom, i obrnuto?
Godina je 1968. Sovjetski tenkovi ulaze u Prag, gušeći političke slobode i snove o promeni. A Tereza je ljubomorna. Njena ljubomora, ukroćena tokom dana, budi se noću, prerušena u snove koji su zapravo pesme o smrti.
Tomaš je rastrzan. On voli Terezu, ali ne može da se odrekne svoje sklonosti ka neverstvu.
Sabina je Tomaševa omiljena ljubavnica; ni ona ne voli da se vezuje. Kada joj novi ljubavnik Franc postane ponizno veran, ona nestaje iz njegovog života da bi na kraju našla samo „nepodnošljivu lakoću postojanja“.
Sa umetničkim osećajem za paradoks, Kundera ispisuje veličanstvene stranice na kojima se spajaju razigranost i dubina, san i refleksija, ljubav i politika. Sama smrt tu ima dvostruko lice: blage, sanjive tuge i okrutne crne farse. Jer roman kojim je Kundera stekao svetsku slavu takođe je meditacija o smrti – smrti pojedinaca, ali i mogućoj smrti stare Evrope.
„Mračno i briljantno ostvarenje.“ – Ijan Makjuan
-10%
NAROD ŠTO PO SNEGU SEJE
Tina Harnesk
Laguna
Nagrada Švedski roman godine Idealna knjiga za sve ljubitelje Bakmanove i Junasonove književnosti Upoznajte Mariđu: ekscentričnu osamdesetpetogodišnju ženu koja nema mnogo vremena pred sobom. Otkako je saznala za svoju terminalnu dijagnozu, jedino što joj je na umu jeste da to saznanje sakrije od svog muža Bjera i pronađe nekoga ko će se brinuti o njemu kad nje više ne bude.
Upoznajte Kaja: novog stanovnika sela, nedavno verenog sa Mimi i u žalosti zbog smrti svoje majke Laure. Jednog dana Kaj neočekivano pronalazi kutiju sa laponskim rukotvorinama koje su pripadale njegovoj majci i otkriva nešto što nije mogao ni da zamisli – nešto što će mu promeniti život.
Roman ispunjen humorom, tugom i lirskom nežnošću, Narod što po snegu seje uvodi nas u svet dragih, neobičnih likova koji vole i tuguju, koji nose teret zaborava isto koliko i teret istorijskog nasleđa.
„ Narod što po snegu seje tera vas na glasni smeh, ali i na duboku tugu. Ova knjiga je blistavi dragulj, svetlost u mraku. Neka vam postane svetionik!ׅ“ – Bläddrat
„Ova priča je prava mala eksplozija reči koje vam se kao šrapneli duboko zabadaju u srce i ostavljaju drage rane koje ćete rado dugo nositi u sebi.“ – Punktslut
NANA
Emil Zola
Laguna
Remek-delo u kojem seksualnost, istorija i mit žive i umiru zajedno.
Jedan od najpopularnijih Zolinih romana Nana objavljen je 1880. godine kao deveti deo sage o porodici Rugon-Makar. Ova monumentalna freska francuskog društva oslikava materijalno, moralno i društveno posrnuće koje nalazi odjeka i u našem vremenu.
Najpoznatija kurtizana u istoriji književnosti Nana je kćerka pralje i radnika koji se zbog nesreće na radu propio. Upoznajemo je kao osamnaestogodišnju glumicu u pariskom varijeteu, bez mnogo talenta ali magnetske privlačnosti. Naizgled samostalna i samosvesna u svojoj ulozi kokete visokog društva, Nana postaje slavna, očarava muškarce od aristokrata do polusveta i glumaca, i prema svojim ljubavnicima postupa beskrupulozno. Dok je oni zasipaju poklonima i ispunjavaju sve njene prohteve, ona postaje prava „otmena dama, rentijerka gluposti i prljavštine mužjaka, markiza visokih trotoara“, ne prestajući, međutim, da žudi za običnom srećom i da prema najbližima gaji istinska osećanja.
Zolina težnja da ogoli i razobliči najniže porive visokih slojeva Drugog carstva čine Nanu jednim od prvih modernih romana u kojem se javljaju savremene teme, realistične opservacije o društvu, dijalozi i scenariji.
Objavljivanje Nane izazvalo je veliku kontroverzu zbog čega je roman gotovo preko noći postao bestseler, a danas se smatra klasikom francuske književnosti.
„Nana prelazi u mit, a ipak ostaje stvarna. Ona je vavilonska tvorevina.“ – Gistav Flober
„Neophodno je čitati Zolu ne zato da bismo u njegovom delu tražili opise prošlosti već da bismo bolje iz njega iščitali svoju budućnost.“ – salon-litteraire.com
-10%
MRTVE DUŠE
Nikolaj Vasiljevič Gogolj
Laguna
Remek-delo ruske književnosti.
U neimenovani grad ruske provincije stiže činovnik, „ni lep ni ružan, ni suviše debeo ni suviše tanak, ni star ni mlad“. Odmah po dolasku glavni junak Pavle Ivanovič Čičikov kreće da se upoznaje sa znamenitim stanovnicima, gubernijskom upravom i lokalnim zemljoposednicima, da bi zatim redom posetio njihova imanja kupujući „mrtve duše“. U feudalnoj Rusiji prve polovine XIX veka posednici su plaćali porez na svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu, uključujući tu i kmetove, tj. duše. Kako se popis imovine obavljao svakih pet godina, vlastelin je plaćao porez i na one seljake koji su u međuvremenu umrli. Tu rupu u zakonu koristi Čičikov, „otkupljujući“ preminule seljake, ili bolje reći njihova imena, koje potom namerava da stavi pod hipoteku kao svoju imovinu i tako podigne veliki novac iz državne kase.
Razumevanje Gogoljevog romana od samog početka izazivalo je nesuglasice i polemike: dok su jedni smatrali da je reč o satiričnom prikazu tadašnje Rusije, feudalnog sistema i korumpiranog birokratskog aparata, dotle su drugi u romanu prepoznali apoteozu ruske ideje, ispisanu perom religioznog mistika. Poput većine remek-dela svetske književnosti, roman Mrtve duše do danas ostaje otvoren za veliki broj tumačenja i nepresušan izvor zadovoljstva generacijama čitalaca.
„Gogoljev doprinos istoriji svetske književnosti je neprocenjiv.“ Vladimir Nabokov
MOL FLANDERS
Danijel Defo
Laguna
U Evropi je bila kradljivica i bludnica, u Americi uspešna žena i pokajnica.
Ali ima iskušenja kojima ljudska priroda nije kadra da se odupre, i malo ko zna kako bi se poneo kada bi ga nevolja pritisnula. Kao što je u lakomosti koren svih zala, tako i siromaštvo sprema najgore zamke.
Rođena u zatvoru Njugejt, Mol Flanders je primorana da sama sebi krči put u životu. Njena karijera uključuje lov na muževe, incest, bigamiju, prostituciju i džeparenje, sve dok je ne sustigne pravda. Jedna od najranijih i najživopisnijih pripovedačica u istoriji engleskog romana prepričava svoje avanture sa neodoljivom duhovitošću i iskrenošću — i dovoljno lukavstva da čitalac na kraju nije siguran da li je iskupljena grešnica ili uspešna oportunistkinja.
Putujući tamo-amo, od Engleske do Sjedinjenih Država, i od jedne prevare do druge, priča Mol Flanders uzburkala je pojam ženske zavisnosti jer progovara o potencijalu ženske izdržljivosti i njenoj autonomiji. Pažljivi istraživač gradske hronike Danijel Defo inspirisao se životom londonske prestupnice Mol King, koju je upoznao tokom posete zatvoru Njugejt. Zbog detaljno opisanih zločina i prevara ovaj roman je u prošlosti često bio na meti policijske cenzure.
„Defoova izvrsnost ogleda se u tome što zaboravljam na svoj položaj, ličnost i okolnosti, i uzdižem se, kada čitam njegove romane, u univerzalnog čoveka.“ – Samjuel Tejlor Kolridž
„Nesporno jedan od najvećih engleskih romana.“ – Virdžinija Vulf
„Ako je Defo rodonačelnik uzbudljivih romantičnih obrta, onda njegovu Mol možemo proglasiti rodonačelnicom žestokih književnih junakinja.“ – Independent
„Defo vrlo ubedljivo prikazuje kako duhovitost, hrabrost i preduzimljivost predstavljaju dragocene ženske atribute.“ – Guardian
-10%
MOBI DIK
Herman Melvil
Laguna
Remek-delo američke književnosti Zovite me Ismail. Pre nekoliko godina – svejedno baš koliko – imajući malo ili nimalo novca u kesi, a nemajući ničeg naročitog što bi me zanimalo na kopnu, naumio sam da malo proplovim morem i vidim vodeni deo sveta. To je moj način da se otresem sete i uredim krvotok.
Mobi Dik Hermana Melvila smatra se jednim od najznačajnijih dela u istoriji svetske književnosti. Roman prati Ismaila, mornara lutalicu, koji se priključuje posadi broda Pikvud u lovu na kitove. Brodom upravlja kapetan Ahab, koji ima samo jedan cilj: da se osveti Mobi Diku, neuhvatljivom belom kitu zbog kog je ostao bez noge.
Uzbudljiva priča o kitolovcima, tragična ispovest i složena alegorija, ovo je knjiga koja obuhvata sve aspekte ljudskog postojanja – od telesnog do metafizičkog. Duboko promišljen i s velikim brojem burnih epizoda, Mobi Dik predstavlja vrhunsko ostvarenje američke književnosti XIX veka.
„Najbolja knjiga o moru koja je ikad napisana. Jedna od najčudnijih i najdivnijih na svetu.“ Dejvid Herbert Lorens „Žao mi je samo što ja nisam napisao ovu knjigu.“ Vilijam Fokner
MINESOTA
Ju Nesbe
Laguna
Od tvorca serijala o Hariju Huleu, autora romana prodatih u preko 60.000.000 primeraka.
Napeta priča o osveti, pravdi i ljudskoj prirodi.
Otkako je Minesota zabranila privatne zatvore, vlastima je mnogo jeftinije da se ljudi međusobno ubijaju nego da ih drže u pritvoru.
Tvrda, surova policijska priča u najboljem Nesbeovom stilu – roman o Americi na ivici provalije.
Kad nisi ni lep, ni bogat, ni šarmantan, moraš da radiš više od konkurencije. Stvari jednostavno tako funkcionišu. I upravo tako izgleda život Boba Oza dok radi kao detektiv u policiji Mineapolisa i dok pokušava da osvoji žene.
Bob Oz nikada ne odustaje. Čak ni kada bude suspendovan zbog nasilja na poslu. Kada trgovac oružjem Marko Dante postane meta atentata, Bob odbija da sledi naređenja načelnika policije. Nešto u tom slučaju podseća ga na istragu koju bi najradije zaboravio, nešto što će postati veoma lično.
Neki zločini ne smeju biti otkriveni. A neko, negde, i dalje posmatra kroz snajperski nišan.
„Nesbeova veština je na nivou na kojem verovatno može da sastavlja krimi priče i u snu. U viziji zemlje pune mogućnosti, Minesota se uzdiže daleko iznad većine kriminalističkih romana. To je precizna analiza SAD upakovana u žanr.“ – Stavanger Aftenblad
„Nema sumnje da je Bob Oz savršeno dete Filipa Marloua i Sema Spejda. Nesbe krupnim koracima korača ka panteonu kojim stoluju Čendler i Hemet.“ – Verdens Gang
„Apsolutno veličanstveno! Nesbe neverovatno vešto kombinuje brojne iznenađujuće obrte i lukave intrige.“ – Dagbladet
aboutPage.sr-only.custom-youtube-play-icon
-10%
MESTA PRELASKA
Eli Grifits
Laguna
Nagrade CWA Dagger in the Library i Mary Higgins Clark za najbolji kriminalistički roman.
Jedan od najpopularnijih kriminalističkih romana u Velikoj Britaniji.
Doktorka Rut Galovej je iskusna arheološkinja koja vreme najradije provodi na terenu, a kada se ne nalazi na iskopinama, predaje na univerzitetu u Norfoku. Po sopstvenom izboru živi u surovom, močvarnom predelu zvanom Soltmarš, dok joj društvo prave mačke i radijske emisije.
Kada policija pronađe kosti u močvari, pozvaće Rut. Njena analiza će pokazati da su posmrtni ostaci iz bronzanog doba – što će razočarati inspektora Harija Nelsona, jer se ponadao da je pronašao telo devojčice Lusi, nestale pre deset godina. Verovao je da će njenim pronalaskom prestati da dobija anonimna pisma s jezivim aluzijama na ritualne žrtve, biblijske citate i Šekspirove stihove koja su mu stizala nakon njenog nestanka.
Ubrzo potom nestaje još jedna devojčica, a Nelson dobija drugačije, ali jednako zlokobno pismo. Istraga postaje sve opasnija i jezivija. Da li su ovi zločini povezani? Da li su deo drevnog rituala vezanog za arheološko nalazište u blizini Rutine kuće? Ubrzo i sama Rut postaje meta – neko zna da je upletena u istragu i ne želi da istina izađe na videlo...
„Rut Galovej je spoj gospođice Marpl i inspektora Morsa i neizbežno će postati vaš omiljeni lik.“ – Times
MENSFILD PARK
Džejn Ostin
Laguna
Dirljiva pohvala najlepšim vrednostima engleskog društva Svugde mora biti malih trvenja i razočaranja, ali ako se jedna zamisao o sreći ne ostvari, ljudska priroda okreće se drugoj: ako je prvi račun bio pogrešan, napravićemo drugi, bolji; negde ćemo naći utehe, a ti zlonamerni posmatrači, draga Meri, koji od muve prave medveda, češće budu prevareni i razočarani nego oni koje posmatraju.
Desetogodišnja Fani Prajs siromašna je rođaka koju bogati ser Tomas Bertram i njegova supruga dovode na svoje raskošno imanje Mensfild park u znak dobročinstva. Njihov najstariji sin Edmund, postaće Fanin jedini saveznik i podrška među razmaženim i privilegovanim članovima porodice Bertram.
Ona s vremenom odrasta u skromnu devojku čvrstih načela i plemenitog srca. A kada se na susednom imanju pojave zanosni i prefinjeni brat i sestra Kroford, pokrenuće se bura događaja i oprečnih osećanja među Bertramovima. Dok Fani posmatra beskrupulozno flertovanje svojih rođaka, i sama će se naći u središtu emotivne dileme. Njena prividna strogost i želja za nezavisnošću doći će do izražaja, i uprkos nepravednim postupcima ser Tomasa Betrama, Fani će ostati verna svojim uverenjima.
Već od samog objavljivanja 1814. godine, Mensfild park je doživeo veliku popularnost, i prvi tiraž je rasprodat u roku od šest meseci. Iako kritičari nisu bili blagonakloni prema ovom romanu Džejn Ostin, trećem po redu, publika ga je zahvalno kupovala i čitala. Sve do sedamdesetih godina XX veka, roman je smatran najkontroverznijim delom autorke, da bi mu posle toga kritičari priznali zasluženu dubinu i složenost.
„Nijedan romanopisac nije ovako vešto prožeo svoje delo ljudskim vrlinama.“ – Virdžinija Vulf
MALI LJUDI DŽOINI DEČACI
Luiza Mej Ol
Laguna
Nastavak generacijama omiljenog romana Male žene.
„Kad bi samo muškarci i žene verovali jedni drugima, razumeli se i međusobno pomagali kao što to rade moja deca, kako bi kolosalan bio ovaj svet!“ – i oči gospođe Džo dobiše odsutan izraz, kao da su se zagledale u neko novo i čarobno lepo stanje društva gde ljudi žive srećno i nevino kao njeno stado u Plamfildu.
Mali ljudi (1871) i Džoini dečaci (1886) nastavljaju priču Džo Marč, buntovnice iz romana Male žene Luize Mej Olkot. Na imanju Plamfild Džo može da piše, zarađuje i brine o svojoj porodici Ber, dok njen muž ne samo da pomaže u domaćim poslovima već i pronalazi način da reformiše obrazovni sistem. Njih dvoje vode školu za napuštenu i siromašnu decu u kojoj dečaci i devojčice mogu zajedno da uče. Umesto ozbiljnih đaka, stisnutih u klupama, vidimo slobodne, kretaivne i vesele mlade ljude koji slede svoja interesovanja pod budnim okom mame Ber. Dok jedni živo raspravljaju o novom terenu za kriket, drugi usred buke i gužve vežbaju flautu, trojica preskaču klupe da bi došli do četvrtog koji crta karikature...
Primenjujući učenje kroz slobodu izražavanja, porodica Marč-Ber nudi plan za preoblikovanje ne samo obrazovnog sistema već i napredak čitavog društva. Na primeru sestara Marč serijal Male žene, Dobre supruge, Mali ljudi i Džoini dečaci donosi optimizam i pokazuje nam kako je moguće stvoriti ravnopravne i pravednije odnose među ljudima.