Pretraga
Prikaz 553–576 od 770 rezultataSorted by latest
ZAPISI IZ PODZEMLJA
Fjodor Mihailovič Dostojevski
Laguna
„Vrhunac autorovog stvaralaštva.“ Andre Žid
Ja sam bolestan čovek… Zao čovek. Nesimpatičan čovek. Mislim da me boli jetra.
Jedan od prvih egzistencijalističkih romana u istoriji svetske književnosti, Zapisi iz podzemlja predstavljaju zabeleške gorkog, izolovanog i nepouzdanog pripovedača. Zasnovan na jedinstvu dva suprotstavljena kompleksa, kompleksa inferiornosti i kompleksa superiornosti, čovek iz podzemlja je u socijalnom smislu neprihvaćen, neostvaren, siromašan, ali je, kako se njemu čini, u duhovnom i intelektualnom pogledu superioran u odnosu na ostale. Istovremeno labilan i osion, on spada u red najomiljenijih antijunaka među svim likovima Fjodora Dostojevskog.
„Zapisi iz podzemlja predstavljaju blistavo rešenje problema filozofskog sadržaja u okviru književne forme.“ Džordž Stajner
„Jedno od najdubljih dela Dostojevskog.“ Vasilij Rozanov
ŠLJIVIN CVET U VAZI OD ZLATA
Nepoznati Pisac
Laguna
Prvo remek-delo kineske književnosti
Nepoznati autor iz XVI veka ostavio je za sobom veličanstveno delo. Legenda kaže da ga je napisao da bi osvetio smrt svoga oca. Stranice rukopisa je natrljao otrovom, i poslao ih očevom ubici. Po predanju, žrtva nije prestajala da čita knjigu i umrla je čim ju je završila jer je roman pročitala u dahu.
Simen Ćing je mlad, lep i bogat naslednik, uticajan i ugledan, a uz to razuzdan, iskvaren i raskalašan. Posle smrti roditelja vreme provodi u kućama za uživanje, upoznajemo njegove brojne žene i konkubine, poslugu i podjednako ugledne i uspešne „prijatelje“. Pred nama se uzdiže slika društva prožetog lažima, korupcijom, podmetanjima i kriminalom. A bogatstvo se polako osipa…
U ovu neprolaznu priču o strastima i prevrtljivosti sudbine anonimni autor utkao je erotiku, stihove, i raznovrsna svedočanstva tog vremena sačiniviši izvanredno živopisan prikaz ljudske prirode. Roman je dugo bio cenzurisan i zabranjivan u Kini zbog „nepristojnosti“, što nije sprečavalo čitaoce da mu se dive i čitaju ga u potaji.
„Bonton za posrnule. Čitaoci te epohe sigurno su ga krili ispod dušeka.“
– Ejmi Tan
„Svet Šljivinog cveta u vazi od zlata lep je i mračan, prizeman ali i uzvišen, ispunjen vrlinom ali i opscenostima, božanstven i šokantan, bestidan ali i veličanstven. Knjiga je stara četiristo godina, a kao da je napisana danas.“
– Los Angeles Review of Books
RIMSKI CAR: VLADANJE SVETOM STAROG RIMA
Meri Bird
Laguna
Od autorke svetskog bestselera SPQR.
„Remek-delo savremene istoriografije.“
– Time Magazine
Putovanje kroz istoriju rimske imperije ne bi bilo potpuno bez sveobuhvatnog razumevanja ključne figure koja je oblikovala njen tok – rimskog cara i saznanja kako je zapravo bilo vladati, a kako biti podanik u svetu drevnog Rima.
U svom međunarodnom bestseleru SPQR Meri Bird ispričala je hiljadugodišnju priču o starom Rimu. Sada su u središtu pažnje carevi koji su vladali Rimskim carstvom, od Julija Cezara (ubijenog 44. godine p. n. e.), do Aleksandra Severa (ubijenog 235. godine n. e.).
Rimski car nije uobičajeni hronološki prikaz rimskih vladara: ludaka Kaligule, čudovišta Nerona, filozofa Marka Aurelija. Meri Bird postavlja šira pitanja: Kakvu su moć carevi zaista imali? Da li je rimska palata zaista bila toliko okrvavljena?
Autorka koristi svoj nenadmašni narativni stil kako bi nam osvetlila život careva, politiku, intrige i nasleđa, raskrinkavajući mnoge mitove i predrasude koje i danas postoje. Ova knjiga zadire pravo u srce rimskih (i naših) maštarija o tome šta znači biti Rimljanin i nudi nam prikaz rimske istorije kakav do sada nismo videli.
„Autorka majstorski balansira između akademske preciznosti i pripovedačkog šarma, između anegdota i analize što je svrstava među najbolje istoričare našeg vremena.“
– Guardian
„Pronicljivo istraživanje ljudske prirode i složenosti vlasti koje može uticati na naše razumevanje savremenog sveta.“
– New York Times
„Majstorsko delo. Ispitivanje krhke granice između moći, predstave i propagande koje su oblikovale vladavinu rimskih careva.“
– Sunday Telegraph
„Meri Bird je rok zvezda među istoričarima.“
– Financial Times
-10%
RANJAV I ŽELJAN
Robert Hodel
Laguna
Borisav Stanković - život i delo
Nov životopis proslavljenog pisca Koštane i Nečiste krvi
Više nego išta drugo, Stankovićevu gorku sudbinu obeležilo je njegovo teško preživljavanje sa porodicom tokom Prvog svetskog rata. Prethodno interniran, nesposoban za vojnu službu, u Beogradu je uspevao da sastavlja kraj s krajem objavljivanjem svojih priča i saradnjom na oglasnim stranama u okupacionim Beogradskim novinama, zbog čega je posle rata nepravedno žigosan kao izdajnik i saradnik okupatora. Do rata proslavljen, prevođen i priznat i u Srbiji i u Evropi kao pisac Nečiste krvi i Koštane, posle rata je postao persona non grata, prezren i oklevetan u sopstvenoj sredini. Svoju ispovest o tim teškim danima objavio je u knjizi Pod okupacijom, čiji nastanak i geneza odijuma prema njenom piscu zauzimaju značajan deo ove uzbudljive biografije.
Obogaćena novim saznanjima, malo poznatim fotografijama i živopisnom evokacijom srpskog i jugoslovenskog društva posle Prvog svetskog rata, nova studija poznatog nemačkog slaviste Roberta Hodela rasvetljava najteži, a pritom najmanje istražen segment života i stvaranja vranjanskog pisca Bore Stankovića, velikana srpske književnosti s početka XX veka.
PRIČE (Andrić)
Ivo Andrić
Laguna
Sve priče u jednoj knjizi.
Povodom 125. godišnjice rođenja.
„Ponekad izgleda da čovečanstvo od prvog bleska svesti, kroz vekove priča samo sebi, u milion varijanata, uporedo sa dahom svojih pluća i ritmom svoga bila, stalno istu priču. A ta priča kao da želi, poput pričanja legendarne Šeherezade, da zavara krvnika, da odloži neminovnost tragičnog udesa koji nam preti, i produži iluziju života i trajanja.“ Ivo Andrić
Od 1920. do kraja života, za više od pola veka svog plodnog stvaralačkog rada, Andrić je napisao više od sto priča koje se mogu uvrstiti u svaku antologiju svetske priče. Majstor kratke prozne forme, samo naizgled tradicionalan u naraciji i stilu pripovedanja, Andrić zapravo pripada onim velikanima savremene svetske priče koji se uvek čitaju sa novim uzbuđenjem, lako i u dahu. Štaviše, kako vreme prolazi, Andrić je sve moderniji.
Bilo da pripoveda o bosanskim Muslimanima, Turcima ili Jevrejima, o ženama, gradovima ili fratrima, o neobičnim likovima koje je upoznao ili zamislio u Sarajevu, Višegradu ili Beogradu, Andrić sa neodoljivom ironijom, prepoznatljivim i jedinstvenim stilom uspeva u svojim pričama da čitaoca uvek iznova, kako je sam umeo da kaže, „iznenadi nečim poznatim“.
U govoru pod nazivom „O priči i pričanju“, koji je održao prilikom primanja Nobelove nagrade u Stokholmu 1961. godine, Andrić će sam sublimirati svoj pripovedački kredo: „Pripovedač možda priča sam sebi svoju priču, kao dete koje peva u mraku da bi zavaralo svoj strah? Ili je cilj toga pričanja da nam osvetli, bar malo, tamne puteve na koje nas često život baca, i da nam o tom životu, koji živimo ali koji ne vidimo i ne razumemo uvek, kaže nešto više nego što mi, u svojoj slabosti, možemo da saznamo i shvatimo.“
PAVELIĆEV TESTAMENT – knjiga druga
Dejan Lučić
Laguna
Žig komunizma
Čitajući drugu knjigu Pavelićevog testamenta – Žig komunizma, otkrićete kako je u Jugoslaviji stvorena „duboka država“, koja još postoji u Srbiji!
Ko čini „duboku državu“ danas u Srbiji? Potomci Titove političke elite čiji su pripadnici regrutovani među ustašama, domobranima i partizanima. Kadrovi „duboke države“ regrutovani su i među Srbima koji su se istakli u ubijanju Srba, tokom Drugog svetskog rata i posle njega.
Pavelićev testament, knjiga druga – Žig komunizma jeste knjiga tajni! U njoj ćete pronaći svoje dede i pradede kao dželate ili kao žrtve komunista.
Zastrašujuće je koliko je komunista u Srbiji radilo za Abver i Gestapo, a posle rata su bili „ugledni“ rukovodioci.
Neću da vam tajim da su mnogi ugledni Beograđani bili sovjetski agenti koji su znali da su ustaše i komunisti bili zavetovani da slome kičmu srpstvu na Balkanu.
Titoizam i titoisti i dalje vladaju Srbijom. Evo vam test pitanja: da li su vaši prijatelji za to da se Titovi posmrtni ostaci (ako su uopšte u grobu) vrate Vatikanu ili Beču, pošto je on bio „crveni Habzburg“, a da se na tom mestu podigne spomenik herojima Jugoslovenske vojske u otadžbini i đeneralu Draži Mihailoviću, za koga je tokom Drugog svetskog rata bila cela Srbija?
Vlastodršci će na ovo pitanje odgovoriti: „Nije sada vreme da se delimo!“ Međutim, iza tog odgovora krije se njihov strah od gubljenja privilegija koje im daju zapadne službe jer one i dalje kontrolišu Srbiju!
Vaš Dejan Lučić
NULTI KILOMETAR
Mod Ankaua
Laguna
Knjiga koja će vam promeniti život.
Prodato u preko 1.500.000 primeraka.
Dokle biste išli da biste spasli prijateljicu?
Mael, finansijska direktorka jednog startapa u jeku razvoja, živi u nezaustavljivom ritmu; njen život svodi se na posao, luksuz i teretanu. Njeni snovi… koji snovi? Taj dobro organizovani život ne ostavlja joj prostora za snove; sve do trenutka kada je njena najbolja prijateljica Roman ne zamoli za ogromnu uslugu. Pitanje života i smrti.
Iako sumnjičava, Mael nevoljno prihvata zadatak. Odlazi u Nepal gde prolazi put inicijacije penjući se na vrhove Anapurne.
Kada ova mlada žena postane svesna da stvarnost možda i nije ono što su je oduvek uveravali da jeste… počinje njena prava potraga.
Uz nove doživljaje i poznanstva koja će iz temelja uzdrmati ceo njen život, Mael će spoznati tajnu istinske sreće i preobraziće svoj život. Ali hoće li spasti svoju prijateljicu?
Kroz zapanjujuća iskustva prepuna skrivenih značenja, ona postepeno popušta kontrolu i dozvoljava univerzumu da joj se obrati, omogućavajući joj da otkrije sebe i pronađe put hrabrosti, ravnoteže i istinske sreće.
„Treba sami u sebi da pronađete mesto na kom ništa nije nemoguće.“
– Dipak Čopra
„Ova knjiga je beg za sebe i ka sebi. Nežan, ličan trenutak razgovora sa svojim egom, ljutnjom i strahom. Knjiga koja nas vodi putem sadašnjeg trenutka i spokojstva.“
– musiculture.fr
MOJA BAKA VAM SE IZVINJAVA
Fredrik Backman
Laguna
Od autora bestselera Čovek po imenu Uve.
Elsa ima sedam godina. Njena baka ima sedamdeset sedam godina i malo je luckasta – između ostalog ima običaj da sa balkona gađa pejntbol kuglicama nepoznate ljude. Ona je takođe i Elsina najbolja, i jedina, drugarica. Elsa noću traži utočište u bakinim pričama, u Zemlji skoro budnih i Kraljevini Mijami, gde su svi drugačiji i niko ne mora da bude normalan.
Kada Elsina baka umre i za sobom ostavi niz pisama u kojima se izvinjava ljudima kojima se zamerila, počinje Elsina najveća avantura. Bakina uputstva je vode kroz zgradu ispunjenu pijancima, čudovištima, opasnim psima i starim zakeralima, ali joj otkrivaju i tajnu o bajkama i kraljevstvima iz priča i o baki kojoj nijedna druga nije nalik.
Moja baka vam se izvinjava ispričana je sa istom komičnom preciznošću i toplinom kao i debitantski bestseler Fredrika Bakmana, Čovek po imenu Uve. To je priča o životu i smrti, i jednom od najvažnijih ljudskih prava: pravu na različitost.
„Starmala Elsa će lako naći put do srca čitalaca koji vole eksplozivne likove sa kratkim fitiljem. Bakmanova nežna priča o dirljivom odnosu između bake i unuke predstavlja priznanje neraskidivim porodičnim vezama.“ Booklist
„Elsina priča puna topline, nade, praštanja i prihvatanja različitosti ostaće vam u sećanju dugo pošto okrenete poslednju stranicu.“ Library Journal
-10%
MAJSTOR I MARGARITA
Mihail Bulgakov
Laguna
Rukopisi ne gore.
Tridesetih godina prošlog veka u Moskvu stiže đavo. Ubrzo po dolasku, ovaj neočekivani posetilac sa svojim pomoćnicima, među kojima su i jedan mačor koji govori i prelepa veštica, unosi pometnju kod Moskovljana koji odbijaju da veruju kako u Boga tako i u đavola. U međuvremenu, Majstor, autor neobjavljenog rukopisa o Isusu Hristu i Pontiju Pilatu, očajan leži u psihijatrijskoj bolnici. Njemu odana Margarita toliko ga voli da je zarad njega spremna da đavolu proda dušu.
Po mnogo čemu jedinstven u ruskoj književnosti, ovaj roman obiluje humorom i filozofskom dubinom. Zbog cenzure i aluzija na Staljinovu diktaturu je ovo vrhunsko delo Mihaila Bulgakova u celosti objavljeno bezmalo tri decenije posle piščeve smrti. Danas je osvedočeno blago svetske književnosti.
LOVAC NA ZMAJEVE
Khaled Hosseini
Laguna
Ovaj snažan debitantski roman… pripoveda o žestokoj okrutnosti i žestokoj ljubavi koja iskupljuje. Oboje menjaju život Amiru, mladom i bogatom pripovedaču, koji sazreva u poslednjim mirnim danima svoje otadžbine, pre revolucije i upada ruske vojske. Ali politički događaji, čak i oni dramatični poput ovih prikazanih u Lovcu na zmajeve, samo su deo ove priče. U Lovcu na zmajeve Haled Hoseini nam daje živopisnu i životnu priču koja nas podseća na to koliko se njegov narod bori da trijumfuje nad silama nasilja – silama koje mu i danas prete.
– The New York Times Book Review
Moćna knjiga… bez lažnih ukrasa, bez prenemaganja – samo žestoka, snažna proza… intimna povest o porodici i prijateljstvu, izdaji i spasenju kojoj nije potreban atlas i rečnik da bi nas zaokupila i prosvetlila. Pojedini delovi Lovca na zmajeve su surovi i teški, a ipak je to knjiga koja odiše ljubavlju.
– The Washington Post Book World
Čudesan roman prvenac… priča o prijateljstvu dva dečaka u Avganistanu i neverovatna priča o jednoj dalekoj kulturi. Jedan starinski roman u najboljem smislu te reči, roman koji prosto nosi sa sobom.
– San Francisco Chronicle
KONSTANTINOVO RASKRŠĆE (strip)
Dejan Stojiljković, Dragan Paunović
Laguna
Proleće 1944. godine. Niš, antički Naisus, poprište je mračnih i misterioznih događaja.
U grad razoren savezničkim bombardovanjima dolazi Nemanja Lukić, agent britanske obaveštajne službe pod kodnim imenom „Serafim“. Njegova misija je tajna, ali takođe i njegov identitet i prava priroda. Za to vreme, neko u noći masakrira nemačke vojnike, i upravnik grada, bavarski plemić Oto fon Fen rešen je da se suoči sa surovim ubicom za koga kruže glasine da nije od ovog sveta i koga meštani nazivaju čudnom, nepoznatom rečju „vampir“. I Hitlerov lični izaslanik SS major Hajnrih Kan takođe dolazi u Niš da pronađe „Konstantinovo raskršće“, zbirku oružja Konstantina Velikog u kojoj je, prema predanju, pohranjen mač iskovan od klina kojim je Hrist proboden na raspeću.
Na raskršću istorije i blatnjavih, krvavih balkanskih puteva, sva trojica će posegnuti za tajnama koje ne smeju biti otkrivene i spoznati sopstvenu sudbinu u ratu kakav se ne pamti i u potrazi koja donosi večno prokletstvo. Samo jednom od njih suđeno je da spozna pravu istinu.
A ona se nalazi samo na jednom mestu, tamo gde se seku granice dva sveta, na KONSTANTINOVOM RASKRŠĆU.
Najčitanija knjiga u javnim bibliotekama u Srbiji 2010. godine.
Roman pretočen u visokobudžetnu televizijsku seriju u produkciji FireFly iz Beograda i Telekoma Srbije.
-10%
DAN U ŽIVOTU ABEDA SALAME
Nejtan Trol
Laguna
Anatomija jedne jerusalimske tragedije
Pulicerova nagrada 2024.
Knjiga godine po izboru časopisa New Yorker, Economist, Time, New Republic i Financial Times.
„Najbolje stranice o Palestini koje sam u životu pročitao.“
– Dž. M. Kuci
Petogodišnji Milad jedva čeka da se ukrca na autobus za svoj prvi školski izlet. Dok pozdravlja mamu i izlazi na pljusak, njegov otac Abed još spava. Dan koji će zauvek promeniti život Abeda Salame počinje nekoliko sati kasnije, kada čuje vest o udesu s mnogo žrtava na „drumu smrti“, jednoj od retkih saobraćajnica pod kontrolom Izraela na kojima Palestinci još smeju da putuju. Predosećajući najgore, Abed stiže na mesto nesreće, gde ga čeka pravi pakao: ogroman prevrnut kamion, školski autobus u plamenu. Deca su prebačena u različite bolnice u Jerusalimu i na Zapadnoj obali; neka su nestala, a druga se ne mogu identifikovati. Abed kreće u očajničku potragu za svojim sinom Miladom. Najgori košmar svakog roditelja za Abeda je dodatno otežan fizičkim, emocionalnim i birokratskim preprekama koje mora da savlada jer je Palestinac.
„Knjiga Nejtana Trola naterala me je da često zastajem, zaobiđem pa se vratim na određeno poglavlje, pasus, ponekad čak i rečenicu samo da bih mogla da apsorbujem brutalnost, patos, čeličnu nežnost i zapanjujuću perfidnost i složenost načina na koji država može da tlači jedan narod a da ipak zasluži aplauz i divljenje civilizovanog sveta za svoje postupke.“
– Arundati Roj
„Razorno... s retko oštroumnim političkim uvidom.“
– Juval Noa Harari
„Ova briljantna i potresna knjiga pravo je remek-delo. Čita se kao roman, a ipak je, nažalost, sve istinito. Završio sam je u suzama.“
– Džejms Ribanks
BESNILO
Borislav Pekić
Laguna
Virus u obliku metka pogađa u srce civilizacije... Niko nije bezbedan.
Vizija kraja sveta koja odgovara onome što smo od sveta napravili.
Biološka katastrofa, u razmerama nepoznatim savremenoj istoriji, pogađa londonski aerodrom Hitrou u jeku letnje sezone. Usled mutacije virusa besnila u jednoj naučnoj laboratoriji, epidemija se širi zastrašujućom brzinom jer nijedna vakcina ne deluje. U karantinu, koji obuhvata ogroman kompleks, zateklo se na desetine hiljada putnika i nameštenika aerodroma...
U ovoj univerzalnoj metafori, čije književne srodnike možemo prepoznati u Kamijevoj Kugi ili Saramagovom Slepilu, zaraženi ljudi vode rat ne samo sa zlokobnim psećim virusom, nego i sa besnilom u sebi i besnilom svoje okoline, razotkrivajući tako zastrašujuću istinu o ljudskoj prirodi: nije nam potreban virus da bi ludilo koje s rođenjem nosimo iskazalo sve svoje vidove i probilo tanku opnu obzira i samopoštovanja.
Apokaliptična vizija sveta koja se bavi ljudskom vrstom i prirodom naše civilizacije.
Prvi put ekskluzivna kolekcija celokupnog književnog opusa Borislava Pekića.
BELEŠKE JEDNE ANE
Momo Kapor
Laguna
Ova knjiga, koja se prvo pojavila u časopisu Bazar gde je izlazila u nastavcima, vraća nas u jedno srećno, čedno vreme, koje nije slutilo na sve ono što nam se dogodilo kasnije.
Novi čitaoci, koji se možda sada prvi put susreću sa prozom Mome Kapora, naći će u njegovim ranim tekstovima neke od odgovora koji će im pomoći da bolje shvate sadašnji trenutak jer Ana nastavlja svoj život, nezavisno od našeg poimanja vremena. Ona je arhetip Beograđanke koju i danas srećemo.
Iz predgovora Ane Kapor
Kada bi trebalo odabrati jedno delo Mome Kapora koje ga najbolje predstavlja, onda bi to svakako bila knjiga Beleške jedne Ane koja je danas ponovo pred nama.
Svet posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom, u isto vreme je i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena.
Ova knjiga koja je objavljena 1972. godine bitno je uticala na tadašnju jugoslovensku književnu scenu. Svrstana je u kategoriju „džins proze“, čiji je Kapor jedan od najizrazitijih predstavnika.
Beleške jedne Ane će nas nasmejati, ali i podstaknuti da razmišljamo o večitim pitanjima, koja kao i generacije pre nas, svakodnevno sebi postavljamo.
ALHEMIČAR
Paulo Coelho
Laguna
Kad nešto želimo, čitav kosmos stupa u zaveru kako bi nam pomogao da to ostvarimo.
Roman Alhemičar stekao je posvećenu publiku širom sveta. Priča koja pleni svojom jednostavnošću i inspiriše svojom mudrošću prati mladog andaluzijskog pastira Santjaga, koji iz rodne Španije odlazi u egipatsku pustinju kako bi našao skriveno blago zakopano ispod piramida.
Niko ne zna kakvo je blago u pitanju ni da li će Santjago uspeti da prevaziđe prepreke koje mu staju na put, ali ono što počinje kao potraga za svetovnim bogatstvima pretvara se u potragu za bogatstvom koje se nalazi u nama samima.
Zanosna, živopisna i duboko ljudska, ova priča predstavlja večni dokaz moći naših snova da nas preobraze i svedoči o tome koliko je važno slušati sopstveno srce.
„Briljantno napisana knjiga. Ona dotiče svakoga od nas i uči da sve blago sveta leži u našim srcima.“
– The Guardian
„Paulo Koeljo zna tajnu književne alhemije.“
– Kenzaburo Oe, dobitnik Nobelove nagrade za književnost
ZAMIR
Hakan Gundaj
Laguna
Najzapaženiji turski pisac posle Orhana Pamuka
Roman koji otkriva ogoljenu istinu onih kojima je rat oduzeo pravo na život
Da je čovek započeo život u paklu, da li bi mogao da odbije da bude demon?
Zamir je imao samo šest dana kada je u izbegličkom kampu na granici Sirije i Turske, gde ga je ostavila majka, eksplodirala bomba. Odgajan u sirotištu humanitarne organizacije, korišćen kao prigodna maskota za prikupljanje donacija, oduvek je bio svedok i sredstvo mahinacija.
Uoči 21. veka Zamir radi u misiji pri Prvoj svetskoj mirovnoj fondaciji. Usled vrtoglavih mirovnih scenarija, zavera i borbi, on pokušava da nađe odgovor na pitanje kako doći do pomirenja. Upoznaje ministre, diktatore, teroriste. Da bi ih naterao na pregovore, on ih obmanjuje i ucenjuje. Ne dozvoljava sebi da predahne, i ne staje ni pred čim. Mir, pre svega. Mir po svaku cenu.
Hakan Gundaj vrlo iskreno i ubedljivo razotkriva zakulisne radnje, korupciju i licemerje koji se kriju iza dobročinsatva humanitarnih organizacija, cinizma pojedinaca, ali i načina na koji Zapad pere svoju savest. U alternativnom svetu koji bolno podseća na ovaj u kojem živimo, on iznosi na videlo savremene društvene teme oko kojih gradi uzbudljivu fikciju s nezaboravnim junakom u glavnoj ulozi.
VATRA I KRV
Džordž R. R. Martin
Laguna
Knjiga na kojoj je zasnovana serija „Kuća zmaja“
Tri stotine godina pre Igre prestola Vesterosom su vladali zmajevi.
Ilustrovao Dag Vitli.
U ovom maestralnom delu autora Pesme leda i vatre, koja je poslužila kao inspiracija za televizijsku seriju kanala HBO Igra prestola, oživela je uzbudljiva istorija Targarjena.
Nekoliko vekova pre događaja koji se odigravaju u Igri prestola kuća Targarjena – jedina porodica zmajskih gospodara koja je preživela Propast Valirije – naselila se na Zmajkamenu. Vatra i krv započinje od legendarnog Egona Osvajača, koji je skovao Gvozdeni presto, a nastavlja se pripovedajući o pokolenjima Targarjena koji su se borili da održe tu znamenitu vladarsku stolicu – sve do izbijanja građanskog rata koji umalo nije zatro celu dinastiju.
Šta se zaista dešavalo za vreme Plesa zmajeva? Zašto je svaki odlazak u Valiriju posle Propasti smrtonosan? Šta su najgori zločini koje je počinio Megor Okrutni? Kakav je bio život u Vesterosu dok su zmajevi šestarili nebom? Ovo su samo neka od svih pitanja na koja su dati odgovori u ovom važnom letopisu napisanom rukom učenog meštra iz Citadele, ilustrovanom s više od osamdeset crno-belih crteža Daga Vitlija. Čitaoci su imali prilike da već okuse ponešto od ovog štiva u Svetu leda i vatre, ali sada je ovde prvi put razmotana čitava bogata tapiserija povesti Targarjena.
Vatra i krv poseduje svu obuhvatnost i veličanstvenost Gibonovog Opadanja i propasti Rimskog carstva, a predstavlja prvi deo dvotomne povesti dinastije Targarjena, pružajući čitaocu sasvim novu sliku dinamične, često krvave, uvek opčinjavajuće prošlosti Vesterosa.
„U Vatri i krvi Martin nije postavljao sebi ograničenja... i nemoguće je knjigu ispustiti iz ruku... Postoji izvesna opojnost u ovoj prozi koja ima i neskrivenih tračerskih osobina... Nameće se očigledno poređenje sa Silmarilionom Dž. R. R. Tolkina... Meštar Gildejn piše nekoliko vekova posle događaja koje obrađuje i njegov pripovedački glas dodatno zapliće priču sukobljenim perspektivama i bujicom spornih činjenica.“ Entertainment Weekly
„Raskošna i mračna saga, sadrži u izobilju oba elementa iz naslova... Teško je ostati hladne krvi čitajući opise nebeskih borbi koje vode zmajevi i nedoumica poraženih vladara kojima se nudi da kleknu, obuku crno i pristupe Noćnoj straži ili prihvate maštovito užasan kraj.“ Guardian
TO SU HORMONI
Natali Blojel
Laguna
Kako nas vode kroz život, kako utiču na naše raspoloženje... i kako se mi nosimo s tim.
Hormoni usmeravaju našu psihu i telo, naročito u prelaznim periodima u kojima prolazimo kroz preobražaj: od deteta do odrasle osobe, od žene do majke, od plodnosti do menopauze. Ali hormoni takođe kontrolišu naše raspoloženje, a posebno nam zadaju probleme kada sa drugim faktorima izazivaju bolesti poput dijabetesa, poremećaja štitne žlezde ili depresije. Medicinska nauka po pravilu istražuje upravo te patološke procese, koji odstupaju od normale, odnosno pokušava da razume bolesti, da ih leči i izleči, a ponekad i da ih spreči. Pritom se toliko specijalizuje da može da izgubi iz vida šire veze i kontekst.
Kada je novinarka Natali Blojel pitala pojedine vrhunske endokrinologe o sasvim normalnim hormonalnim procesima, njihovom delovanju i uticajima na naš svakodnevni život, odgovor je uglavnom bio isti: obični ljudi znaju mnogo više od mnogih naučnika koji istražuju disfunkcionalne promene u metabolizmu hormona. Zato je ona i usmerila svoje istraživanje u dva pravca: konsultovala se s lekarima o naučnim činjenicama i istražila specijalističku literaturu, ali je razgovarala i sa običnim ljudima različite životne dobi – pre svega sa ženama, jer je žena konstantno povezana s predstavom o seksualnom biću kojim upravljaju hormoni. Pitala je žene (ali i neke muškarce) o njihovim iskustvima u vezi s hormonima: kako deluju, kako utiču na nas i, pre svega, kako da se oslobodimo onoga što im se kulturno i društveno pripisuje. Jer, prema tezi koju Blojel iznosi i potkrepljuje najnovijim rezultatima istraživanja: hormoni su takođe društveni konstrukt.
Rezultat je zabavan i stimulativan vodič za kritičko posmatranje i čitanje procesa koji se odvijaju u našim telima i umovima.
SESTRE POD IZLAZEĆIM SUNCEM
Heder Moris
Laguna
Od autorke bestselera Tetovažer iz Aušvica, prodatog u više od 5.000.000 primeraka
Godine 1942. Singapur pada u ruke japanske vojske. U očajničkoj želji da spase dete, engleska muzičarka Nora Čejmbers šalje u Australiju osmogodišnju ćerku Sali. Jedan od poslednjih civilnh brodova napušta Singapur, a Nora ostaje u okupiranom gradu s mužem, ostarelim roditeljima i strepnjom da više nikada neće videti svoju devojčicu.
Dok malajsko poluostrvo gori, australijska medicinska sestra Nesta Džejms pridružuje se prestravljenim ljudima koji se evakuišu potrpani na britanski vojni brod Viner Bruk. Među njima je i Nora. Nakon samo dva dana plovidbe brod je bombardovan i potopljen.
Nesta i Nora uspevaju da se dokopaju obale negde u Indoneziji, ali su uhvaćene i sprovedene u jedan od najozloglašenijih japanskih zarobljeničkih logora u kojem se umire od gladi i fizičke brutalnosti nad zarobljenicima. Ali čak i na takvom mestu može se naći tračak nade. Nora je oformila „orkestar glasova“, u pokušaju da internirane makar na trenutak izbavi iz bede snagom muzike. Prijateljstva koja će tako nastati među desetinama žena daće im snagu potrebnu da prežive.
Roman Sestre pod izlazećim suncem inspirisan je istinitom pričom o ženama u ratu, o njihovom sestrinstvu, hrabrosti i izdržljivosti u najmračnijem okolnostima.
„Izvanredna knjiga o hrabrosti i odlučnosti.“
– Closer
PAX: RAT I MIR U ZLATNO DOBA RIMA
Tom Holand
Laguna
Bestseler autor
„Jarkim bojama oslikana istorija Rimskog carstva na vrhuncu moći“
– Times
Pax Romana je dugo bio istican i poštovan kao zlatno doba u istoriji ovog dela sveta. Na svom vrhuncu, Rimsko carstvo se protezalo od Škotske do Arabije i u njemu je živela verovatno četvrtina tadašnjeg čovečanstva. Bila je to jedna od najbogatijih i najopasnijih država koju je svet do tada video.
Počevši od 69. godine nove ere, u kojoj su četiri cara jedan za drugim vladala carstvom, a završivši se oko sedam decenija kasnije smrću Hadrijana, Pax predstavlja zaslepljujuću istoriju Rima na vrhuncu svoje moći. Od pozlaćene prestonice do oblasti izvan rimskih granica, istoričar Tom Holand prikazuje Rimsko carstvo u svoj svojoj predatorskoj slavi. Živopisne scene u knjizi ređaju se jedna za drugom: rušenje Jerusalima i Pompeje, izgradnja Koloseuma i Hadrijanovog zida, Trajanova osvajanja. Majstorski ocrtavajući živote Rimljana od robova do careva, Holand pokazuje kako je rimski mir bio plod vojnog nasilja bez presedana.
Zapanjujući portret vrhunca Rimskog carstva ujedno je i epska istorija vremena koje se pamti kao Pax Romana.
„Sjajno, smelo, ambiciozno i strastveno.“
– Piter Frankopan
„Prava knjiga za istinske ljubitelje istorije.“
– Sunday Times
„Holandovo izvrsno pripovedanje vodi nas kroz ovu eru osvetljavajući je s različitih stanovišta i nudi svež uvid u poznate događaje.“
– Observer
OSVETNICI I KLEVETNICI
Slaviša Pavlović
Laguna
Autor romana Himerina krv
Iz nepravde se rađaju heroji.
Kladovo 1982. godine. U rukama treće žrtve ubistva pronađena je identična poruka kao i kod prethodnih „Ne sudi da ti ne sude“. Mladi inspektor Avakum Milošević poslat je da pronađe ubicu. Tokom istrage zaključuje da je jedini osumnjičeni preminuo pre dve decenije.
Milan Rakić, pesnik i diplomata u Prištini, obavestio je kralja Petra da jedan turski trgovac prodaje crkveno zvono koje je zvonilo za početak Boja na Kosovu. Na predlog đenerala Putnika i majora Apisa, poslao je kapetana Tankosića i Mustafu Golubića da otkupe zvono. Ali svojeglavi kapetan smišlja drugačiji plan.
Šest pripovedaka Slaviše Pavlovića povezuje nesrećni društveno-istorijski kontekst. Osveta nagoni junake da se obračunaju s nepravdom, koju predstavljaju turske age, ustaše, zelenaši, članovi žirija književne nagrade... Na putu ka pravdi vrebaju ih zamke greha.
„Slaviša Pavlović ume da ispriča priču koja potiče iz naše bogate nacionalne istorije, ali i onu iz naše siromašne tranzicione stvarnosti. Nudi i storiju koja se sprda sa izvesnim pojavama iz našeg književnog života, a ako volite krimi priče, izvadiće iz svog pripovedačkog džepa jednu takvu. Na prvi pogled su potpuno različite, ali ih spaja ista životnost i pripovedački žar koji se podjednako dobro snalazi i u biblioteci i u kafani. I biće vam žao što ih nema više.“
– Slobodan Vladušić
„Pavlović je ’krao’ zanat od najboljih majstora kratke priče. Svakom novom rečenicom uvlači vas u svoj svet.“
– Ljubomir Radanov
„Sa intrigantnim zapletima, neočekivanim obrtima i besprekorno vođenim likovima, priče Slaviše Pavlovića govore o svetinji pravde i nužnosti zakona, o sukobu epskog i modernog morala, o osveti kao tragičkom etičkom činu, tvoreći tako pripovednu panoramu srpskog istorijskog življenja.“
– Dr Igor Perišić
LETOPIS JEDNE KNJIŽARKE U KAIRU
Nadija Vasif
Laguna
Topla i šarmantna priča o otvaranju jedne moderne knjižare u zemlji gde nema nijedne takve.
Pripovest o mukama i pobedama Nadije Vasif, osnivačice i direktorke Divana u Kairu.
Ulicama Kaira odjekuju pozivi na molitvu, vozači gnevno zasipaju jedni druge uvredama, sirene trube u postojanom fortisimu, ori se vika uličnih prodavaca, sa svakog trotoara trešte televizori i radio-aparati... U zaglušujućoj buci Nadija Vasif je 2002. godine, sa svojom sestrom Hind i prijateljicom Nihal, osnovala Divan, nepokolebljivo nezavisnu knjižaru. Tri mlade žene nisu posedovale nikakvo zvanično obrazovanje u vezi sa tim poslom, niti su imale šta da izgube. U to doba u Egiptu nije postojalo ništa nalik Divanu. Državna uprava zanemarivala je kulturu, a knjiga je predstavljala luksuz. Posle deset godina Divan je prerastao u uspešan knjižarski lanac na deset lokacija, sa sto pedeset zaposlenih i brojnim revnosnim obožavateljima.
Iskreni, sveži i veoma duhoviti memoari Nadije Vasif kazuju priču o tom putovanju. Među njihovim šarolikim junacima nalaze se Divanovi redovni posetioci poput napornog doktora Midhata; Samira, vozača sa ambicijom da postane izvršni direktor; meditativne Nihal; ćutljive ali smrtonosne Hind; zahtevne diktatorke Nadije, i mnogo ljudi, pretežno muškaraca, koji su tvrdili da Divan nikad neće uspešno poslovati.
Letopis jedne knjižarke u Kairu predstavlja portret zemlje koja srlja ka revoluciji, feministički poziv na ujedinjenje i inspirativni kratki kurs o rukovođenju firmom po zakonu entropije. Više od svega, on ukazuje da reč ima moć da nas okrene vlastitioj suštini.
„Nadijinu priču treba da pročita svaki vlasnik firme koji je nekad u životu skočio bez sigurnosne mreže i svaki čitalac koji je među policama knjižare nekad pronašao utehu.“
– Ema Straub, autorka romana Ovde smo svi odrasli
KRALJEVI REKA: NOVA ISTORIJA VIKINGA OD SKANDINAVIJE DO PUTEVA SVILE
Ket Džarm
Laguna
Bestseler Sunday Timesa, istorijska knjiga godine Timesa
„Čita se kao klasična simfonija, savršeno komponovana i izuzetno izvedena. Tihi zvuci detalja smenjuju se sa gromoglasnim bubnjevima drame.“
– Times
Pođite na putovanje sa bioarheologom Ket Džarman, koja u svojim istraživanjima koristi najnaprednije forenzičke tehnike dok otkriva epske priče o dobu Vikinga. Ova knjiga pruža nove uvide o ulozi žena i dece u vikinškoj kulturi i prati malu perlu od karneola nađenu u vikinškom grobu u Derbiširu u Engleskoj, preko Carigrada i Bagdada do mesta gde je nastala, hiljadama kilometara daleko u Gudžaratu u Indiji.
„Delo koje baca novo svetlo na način kako su drevni Putevi svile povezivali Vikinge sa Dalekim istokom. Zbog živopisnog pripovedačkog stila i lucidnih objašnjenja ovo je upečatljiv dokument o velikom domašaju skandinavskih naroda i kulture.“
– Publishers Weekly
„Izuzetna nova knjiga o širenju vikinške kulture, koje je počelo u sedmom veku nove ere, ne samo na zapad – u Englesku, Irsku i Severnu Ameriku – već, važnije, na istok – u Rusiju i na Bliski istok i dalje.
– Explorers Journal
„Ovaj tekst će očarati svakog čitaoca koji voli dobro pisane i temeljno potkrepljene istorijske knjige. Jedno od najuzbudljivijih dela detektivske arheologije.“
– Financial Times.
„Ket Džarman će promeniti način na koji razmišljate o Vikinzima.“
– Den Snou
KOCKAR
Fjodor Mihailovič Dostojevski
Laguna
„Glavni značaj Dostojevskog nije toliko u filozofiji, psihologiji ili mistici koliko u otvaranju nove, zbilja genijalne stranice u istoriji evropskog romana.“
– Leonid Grosman
Ubeđen sam da je u tome bilo pedeset posto moje sujete; želeo sam da gledaoce zadivim bezumnim rizikom, i – čudno osećanje – jasno se sećam kako me je, bez ikakvog izazova samoljublja, obuzela jeziva želja da rizikujem. Može biti da se duša, prolazeći kroz tolika osećanja, ne zasićuje, nego se samo razdražuje i traži sve jača i jača osećanja, do konačnog zamora.
U imaginarnom gradiću Ruletenburgu zatičemo skromnog učitelja Alekseja Ivanoviča u društvu stranaca koji se kockaju. Zaljubljen u svoju učenicu Polinu, usvojenicu starog generala kome preti finansijska propast, Aleksej učestvuje u vrtoglavim događajima koji se pletu oko ovog društva omamljenog mirisom novca.
Tokom petnaest godina Dostojevski je patio od iste zavisnosti, strastveno se kockajući od Moskve do Baden-Badena, a ovaj roman je napisao za samo dvadeset sedam dana kako bi ispunio obavezu prema svom izdavaču.
„Ja uzimam neposrednu prirodu, no ipak veoma razuđenog čoveka, ali u svemu nedovršenog! Čoveka koji je izgubio veru i koji ne sme da ne veruje, koji ustaje protiv autoriteta i koji ih se plaši... Glavna stvar je u tome što su svi njegovi životni sokovi, snaga, vitalnost, smelost otišli na rulet. On je kockar, ali ne običan kockar, kao što Puškinov vitez tvrdica nije običan cicija...“
– Fjodor Dostojevski u pismu 1863. godine